Димитрије Ђуровић / Dimitrije Đurović 1881 - 1945
Рођен/а 15.10.1881 у Danilovgrad
Умро/ла 10.5.1945 у Mauthausen
Биографија
Рођен 15.10.1881. у селу Копито, Даниловград. Као изразити таленат, после завршене основне школе 1893. добија руску стипендију за даље школовање. У Великом Новгороду 1903. завршава гимназију. Опредељује се за студије словенске филологије и упоредне граматике индоевропских језика у Москви, Петрограду, Прагу и Лајпцигу. Дипломира 1907. магистрира 1912. годину касније докторира на тему књижевност свих словенских народа. Био је на студијским усавршавању у Немачкој и Француској. Постављен је за предавача на Педагошким курсевима при Варшавском Универзитету, где остаје до евакуације 1915. Одлази у Кијев, Ростов и Одесу. У Југославију се враћа 1920. Ради као професор више гимназија и факултета 1924. у Београду, ради као професор Трговачке академије и хонорарни професор за Црквенословенски и Руски језик на Богословском факултету, професор за Руски језик на Војној Академији. Писао је и растурао летаке против Конкордата, хапшен и осуђен на Суду за заштиту државе. Пензионисан је 1937. због противљења верској политици кнеза Павла. Уживао је статус научника, политиком се није бавио. Априла 1942. два повереника Бдс-а Београд о Ђуровићу подносе извештаје. Наводи се да је именовани затваран као комуниста, масон, саветник и пријатељ патријарха СПЦ Гаврила Дожића (који је за време окупације са Владиком Николајем Велимировићем био заточеник КЛ Дахау). У јулу је поднешен још један извештај, у којем је др Ђуровић приказан негативно у научном, карактерном и политичком погледу, говори се да је лево настројен, провокатор и агент. Иако опортуниста и противник Немаца, на њега не треба обраћати пажњу, јер нема утицаја. Крајем истог месеца БдС је дописом одељења III C SCHR тражио од београдске Специјалне полиције податке о именованоме. Полиција је послала извештај да није познато да се др Ђуровић бавио недозвољеном политичком делатношћу, да је хапшен због недозвољених летака, који нису имали комунистичку тенденцију. БдС Београд, оценио је извештај контрадикторним, површним и да се стиче утисак како професора штити неко из полиције. Предлаже да га агенти “Збор-а” даље контролишу и врше надзор над њим.
У лето 1943. у неколико наврата, два функционера Комунистичке Партије Југославије, покушала су да га врбују за сарадњу са НОП-ом. Ухапшен је под оптужбом да контакте са њима, није пријавио полицијским властима, иако је знао њихове намере. Саслушаван је у Специјалној полицији децембра 1943. пребачен у Бањички логор.априла 1944. Депортован је у Маутхаузен 31.08.1944. Додељен му је број 96555 Радио је у каменолому Винер Грабен, потом у команди Картофелмите (вађење кромпира из трапова). По казни је, заједно са Миодрагом Јаковљевићем пребачен у КЛ Гузен. Као тежак болесник, муселман, пребачен је у блок 2 маутхаузенског ревира. У жељи да му помогне прихватио га је др Света Живковић, главни лекар на ревирском блоку 5. било је прекасно. Умро је у 64. години . Др Ђуровић је говорио српски, руски, чешки, пољски, бугарски, немачки, енглески, француски, латински и италијански. Објавио је више стручних радова и превода са руског на српски језик. За собом оставио је обимно и значајно дело, богато и разноврсно стваралаштво на пољу лингвистичке и књижевне славистике. Бавио се научним, књижевним и публицистичким радом. Његова најзначајнија дела су универзитетски уџбеник “Руски књижевни језик” 1931. и “Руско-српскохрватски речник са граматиком руског језика” 1936. којим је задужио генерације преводилац, свих проучавалаца руског језика и данас se користи у настави са студентима.
Tamara Ćirić-Danilović / Ljubomir Zečević
Udruženje zatočenika koncentracionog logora Mauthauzen Srbije
Позиција у простору

