Војислав Костадиновић / Vojislav Kostadinović 1912 - 1943

Рођен/а 15.10.1912 у Bublica
Умро/ла 28.10.1943 у Mauthausen

Биографија

Радан планина.  Село Бублица.  Задња пошта Житни Поток. Срез Прокупачки. Краљевина Србија, 1912.година. У домаћинској кући Костадиновића, подно Бубличког језера родио се мали Војислав.
Отац Велин, мајка Невена. Поред њега и браћа Станко и Будимир и сестра Станћија.

Већина бубличана су били врсни керамичари и грађевинци и правили су познате керамичке мозаике и уметничке композиције широм Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Историчари кажу да воде порекло са Власинског језера, а од старина из Бугарске.

Мали Војислав је био другачији. Отмен, вита стаса и нежан за ондашњи сеоски живот. Изучио је занат за шнајдера. Оженио се Миљом Пејовић из засеока Колинци, ћерком Спаска и Марије (родом из Бојника).
Изродили су Слободана, Мирослава и Јелисавку.

По избијању II Светског рата, Бугари су учинили највећи зулум на том подручју. Становништво је било подељено. Доста је било сељана на страни Краљеве Војске, али знатан број је синпатисао партизанску војску.
Војислав није био опредељен.
У једној акцији поробљавања цивилног становништва, заробили су га и интернирали у проклети Маутхаузен. Зверски мучен, изгладњиван, излаган надљудским напорима невиђеним у људској историји, оставио је своје намучене кости у зидинама овог казамата.
Жељан свог села подно питоме Радан планине на југу земље Србије!
Жељан своје драге и три нејака чеда. Жељан хлеба испод црепуље и воде из Пусте Реке! 

Деца Слободан и Јелисавка нису поживела дуго. Верна супруга Миља поживе до своје 83.године а син Мирослав који беше рођен у исти дан као и отац Војислав 15.октобра, оде Богу на исповед у својој 44.години.
Оставио је иза себе супругу Живку и троје деце, кћери Марију и Лидију и сина Војислава.

Нека наш недужни, поштени и невини деда Војислав са анђелима спава и нека се овакви злочини никада више не понове!
 

Lidija, Unuka

Позиција у простору