Добривоје Маринковић / Dobrivoje Marinković 1889 - 1942

Рођен/а 23.10.1889 у Trnjane
Умро/ла 10.12.1942 у Gusen

Биографија

Као четврто дете у породици мајке Лепосаве и оца Петра, рођен је 23. октобра 1889. у селу Трњане, Алексинац. Завршио је Богословску учитељску школу 1909. у Призрену. Први позив учитеља обавља до септембра 1912. до одласка у I Балкански и II Балкански рат, из којих излази као резервни наредник  Враћа се учитељском позиву до почетка I светског рата, из ког излази са чином резервног коњичког поручника. За заслуге и ревносну службу на бојиштима Великог рата одликован је више пута. После службе у мањим местима 1935. постао је управитељ школе “Краљевић Андреј” у Земуну.

Током Априлског рата рањен је у борби против Немаца. Лечио се у Рибарској Бањи, где се са неколико припадника Југословенске краљевске војске договарао о организовању отпора окупатору. Успоставио је везу са Командом Југословенске војске на Равној Гори, под вођством генералштабног пуковника Драже Михаиловића, који га поставља за команданта Горског штаба XII и овлашћује да прикупља официре, подофицире и војнике за организовање оружаног отпора. Мајор Маринковић је био командант Рибарског четничког одреда Југословенске војске и са својим људима је учествовао у нападу на Крушевац 23. септембра 1941. По слому устанка у јесен 1941. ради на организацији нове војне формације - Југословенске војске у отаџбини. Почетком 1942. штаб смешта у Рибарској Бањи и руководи војним формацијама, које су деловале у седам срезова. Нове војне формације допирале су до Копаоника, Јастрепца и Јужне Мораве. Успостављене су везе са енглеским официрима који су се налазили на подручју Јужне Србије и планирана је изградња аеродрома. Рањен у борби са партизанима фебруара 1942. Бугарски окупатори су почетком августа 1942. опколили Горски штаб XII и после краћег отпора заробили Маринковића са 60 официра, подофицира, авио-механичара и редова. Заробљеници су  камионима спровдени у Ниш у немачки логор на Црвеном крсту. У поткровљу зграде нишког логора, у самици број 5 на зиду је очуван натпис “Маринковић Д”.  Када је партизански активиста, Драги Стаменковић у Нишу ранио једног немачког официра, који је од задобијених повреда умро, наређено је да се за одмазду стреља 100 логораша.

Испред логора стигла су четири камиона и два аутомобила са официрама Гестапоа. Прозвана је Маринковићева група, осуђена на смрт стрељањем. У прва два камиона били су партизани. Путем су заустављена последња два камиона у којој је била Маринковићева група. Испоставило се да је неопходно да се четнички мајор додатно испита. Камиони са његовим људима, уместо на стратиште Бубањ, кренули су ка Београду и стигли у логор на Бањици. За то време тела стрељаних партизана закопавана су у бубањским јамама. О стрељању 50 комунистичких криваца, грађани Ниша обавештени су објавама.

Група четника је у бањички логор  доведена 08.септембра.1942. године од СС Ниш.

За време ислеђења које је трајало два месеца, мучен је у Ратничком дому, седишту Гестапоа у центру Београда. Капетан Хајнрих Брант, вођа одсека за борбу против организације ДМ, одлучио је да га пошаље на принудни рад без повратка. Транспорт је стигао у КЛ Маутхаузен 09. новембра 1942. Маринковић је добио логорску ознаку 14124.  Умро је месец дана касније 10. децембра. Нацисти су убили учитеља, супруга, оца три кћерке, учесника четири ослободилачка рата, организатора покрета отпора, који је позивао народ у борбу под слоганом “За краља и отаџбину”.

 

Tamara Ćirić-Danilović / Ljubomir Zečević

 

Udruženje zatočenika koncentracionog logora Mauthauzen Srbije

 

Извор:

Народни музеј Ниш;  “Добривоје Маринковић – равногорац у жицама”

 

Позиција у простору