Миодраг Никитовић / Miodrag Nikitović 1921 - 1943

Рођен/а 6.8.1921 у Ribarska Banja
Умро/ла 19.10.1943 у Gusen

Биографија

С јесени 1976. године госпођа Милица Смиљанић, Kикијева сестра испричала је причу о свом брату и предала Историјском архиву Београда писма која је слао породици за време заточења у бањичком логору и табакеру коју је сам израдио у логору са посветом мајци. Рођен је 06. августа 1921. у Рибарској бањи. Завршио је IV мушку београдску гимназију. Имао је склоност ка цртању, највише је волео да чита разноврсну литературу. Био је благе нарави, тих, дружељубив, племенит, стасит и леп младић. У завршном разреду гимназије постао је члан Савеза Комунистичке Омладине Југославије, што је битно утицало на његов однос према раду и целокупно понашање. За време окупациjе постаје руководилац школе, одржавао је везу са организацијама СКОЈ-а у још три школе. Због тога постаје члан централног школског актива. Прву половину Централног школског актива сачињавали су Милутин Дорословац (алијас Мило Дор, аустријски романописац који од 1944. живи у Бечу), Лепосава Митровић, Милован Миловић Ченце обоје стрељани на стратишту Јајинци. Почетком 1942. IV антикомунистички одсек  квинслишке Специјалне полиције, на челу са Божидарем Бећаревићем, нанео је тежак ударац организацији младих комуниста у београдским средњим школама. Кики је успео да  избегне хапшење, уклонио се са рада као компромитован, живео је илегално у околини Београда. Исте године је ухапшен и испитиван је у затвору у Ђушиној улици, потом пребачен у бањички логор.

Сачувано је неколико његових писама, које су у тајности износили другови који су  пуштени из логора. Кикијева писма одишу људском топлином и бригом за најближе. Говоре о људској солидарности, прележаним епидемијама, организованој  подели хране у заточеничким колективима, одласку на рад ван логора, како су пролазили заточенички дани.

Дрвена табакера, намењена је његовој мајци за успомену. Са унутрашње стране поклопца урезано је “МАМИ МИЛЕ” и датуми довођења у бањички логор (11.IX.) и последњи дан пред транспортовања  у концентрациони логор Маутхуазен (30.IV).  На поклопцу табакере, изрезбаренa је зграда бањичког логора са жичаном оградом, осматрачницом и  пратећим објектима.

По доласку у Маутхаузен добивши број 29024 распоређен је на рад у спољнем логору Гузен, који се сматра једним од најтежих логора у читавом III Рајху. Радио је у Бергкристалу, на пробијању тунела испод градића Ст Георген, индустријском подземном центру војног наоружања.  Умро је 19.10.1943. године. Кремиран је следећег дана.

У сећање његове сестре урезао се њихов последњи сусрет : “Сећам се када је у предвечерје 01.V 1943. године кренуо воз са бањичким заточеницима за Аустрију. Трчала сам уз воз, видела сам братовљево бледо лице иза закованих решетака, измучено од тамновања у затвору и логору.  Његове благе, тужне очи сведочиле су о ужасу кроз који је пролазио. Преживео је епидемију тифуса и честе прозивке за стрељање њему знаних и незнаних заточеника овог логора. После шест месеци сазнала сам да га више никада нећу видети. Спаљен је у крематоријуму КЛ Маутхаузен, о чему је наша мајка обавештена писменим путем 27.10.1943. од управе логора. Наводни разлог смрти је  “слабост срчаног мишића.”

 

У сачуваној документацији Специјалне полиције, у групном досијеу организованих средњошколаца, пише да се “Миодраг Никитовић упућује у концентрациони логор, јер је својим владањем у притвору доказао да је непоправљив.”

 

Tamara Ćirić-Danilović / Ljubomir Zečević

Udruženje zatočenika koncentracionog logora Mauthauzen Srbije

Позиција у простору