Радослав Паљић / Radoslav Paljić 1922 - 1944

Рођен/а 20.3.1922 у Dubrovnik
Умро/ла 29.3.1944 у Gusen

Биографија

Радослав, звани Бибе рођен је 20. март 1922. у Дубровнику. Бибе је био изузетна личност. Студент филозофије, говорио је француски, италијански, грчки и старословенски језик. Отац Драгомир, инжињер, француски ђак, Солунски борац у Великом рату, председник Удружења српских ратника 1912. - 1918. и Васо Чубриловић, професор Филозофског факултета били су лични пријатељи. Професор Чубриловић, припадник Младе Босне, осуђен на временску казну због учешћа у Сарајевском атентату 1914. имао је договор са сином свог пријатеља. Као његов асистент требало је да почне интензивно да учи арапски језик, како би могао да проучава драгоцену документацију у историјским архивима у Истанбулу. У спортским круговима пре агресије Нацистичке Немачке и окупације Србије, Бибе је био познат као изврстан пливач и скијаш. На једном скијашком такмичењу на Копаонику 1940. године приликом пада доживео је тешку повреду ока. Касније, у полицијском досијеу стоји напомена да има једно стаклено око. Пре окупације хапшен је због активног учешћа у организацији младих комуниста. Полиција то истрагом није утврдила, те је пуштен на слободу. Удаљен је из свих средњих школа у Београду, због политичког ангажовања. Преселио се у Нови Сад, завршио гимназију и извршио реорганизацију савеза комунистичке омладине у том граду. По повратку у Београд наставио је рад, Притваран је због учешћа на демонстрацијама. На универзитету се истиче као ватрени говорник.

За време окупације ради у студентском сектору до расформирања. После тога прелази на реонски рад у београдском насељу Дорћол. Октобра 1941. полицијски доушник дао је изјаву да чланови пливачког клуба Север намеравају да организују саботаже. Радослава Паљића наводи као председника клуба. Ту информацију шеф Ајнзнацгрупе (оперативне групе) у Београду је проследио Специјалној полицији. По извршеном претресу клубских просторија заплењена је архива. У свом извештају агент наводи да клуб више не постоји и да се председник клуба не налази у Београду.

Ухапшен је јула 1942. у току велике акције хапшења младих комуниста. Управа града Београда је вођеном истрагом и издајом открила организацију омладинаца. Септембра месеца донето је решење да ухапшена лица, као опасна по јавну безбедност, мир и ред у земљи, остану у логору до даље наредбе власти. Сви су признали учешће у раду илегалне организације, због чега су уклоњени из друштва као опасни, онемогућени у свакој даљој акцији и утицају. Неки од њих су упућени у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, други су стрељани. Прва и последња особа, наведене у листи групног досијеа, Радослав Паљић Бибе и Миодраг Никитовић Кики, после ислеђења у полицијском истражном затвору упућени су бањички логор, а потом заједно депортовани. Стигли су у Маухтузен 5. маја 1943. Обојици су животи угашени у логору Гузен.

Бибе је окарактерисан је као врло опасан и непоправљив комуниста. Окривљен је због рђавог држања, као члан руководства младих комуниста и прикупљања зимских ствари за устанике. Умро је 29. март 1944.

По завршетку рата, у судском истражном поступку, ратни злочинац Божидар Бећаревић, шеф антикомунистичког одсека београдске Специјалне полиције, навео је у свом исказу податак о највећим групним хапшењима. Једна од поменутих најзначајнијих група, била је МК СКОЈ 1942. ваншколски сектор на челу са Радославом Паљићем, који је илегално организовао више од 50 лица, ухапшених лета 1942.

Позиција у простору