назад

Тодор Тадић / Todor Tadić 1920 - 1944 обрадити

Рођен/а 21.5.1920 у Beograd
Умро/ла 15.3.1944 у Mauthausen

Биографија

Рођен у Београду 21.02.1920.  Свршени матурант и приватни чиновник, члан Српског културног клуба, омиљен и радо виђен у друштву, насмејан, ненадмашан у причању вицева, свирао је гитару.

Toком окупације укључио се у рад Обавештајно-пропагандног штаба 909-10  Цивилног штаба Југословенске равногорске омладине Београда и био представник за омладински штаб 501. Равногорски омладинци су имали задатак да према плану  и картама Београда, по секторима прецизно означавају бункере, веће гараже, противавионске батерије, станове виших официра и гестапооваца. Трудили су се супротставе на  дискретан начин мрском непријатељу. Састанци су углавном одржавани у становима, договарали су се о задужењима, ситуацији,  растурању пропагандног материјала, акцијама лепљења плаката, дељења летака и брошура, праћења сумнњивих особа, денунцијаната. Једна од активности била је и “Акција 1918.”  лепљење налепница у центру Београда, подсећајући окупатора на исход I светског рата. У штаб су стизали подаци о припадницима организације ДМ, њиховим присталицама, стрељаним или заробљеним и упућеним у логоре.

Омладинци су правили спискове свих гимназијалаца са јасним политичким опредељењем. Тодор је одржавао контакте са групама Сокола, Скаута, Хришћанске зајенице младих људи итд. Одржавали су везу између војне и цивилне службе. Предавали су шифроване депеше за терен куририма и дешифровали депеше са терена. Једног дана 1942. Тодор је са двојицом другова у башти закопао две повеће лименке са документацијом поверљиве архиве Цивилног штаба. Гестапо их је следеће године открио у току хапшења веће групе припадника организације ДМ у Београду. Организација је претрпела велике ударце 1942. и 1943. Ухапшено је много присталица, неки су стрељани, други су упућивани у концентрационе логоре. Тодор је ухапшен на задатку са групом која је радила на организацији и набавци радио материјала. 10.05.1943. Из  Гестапо затвора, средином септембра пребачен је у бањички логор. Депортован је у КЛ Маутхаузен са још приближно 300 заточеника 29.10.1943. Страхујући због учесталих прозивки за стрељање, заточеници су, са олакшањем прихватили вест о одласку на рад у Рајх. За Маутхаузен се сазнало у путу, на једној споредној железничкој станици у Бечу 04.10.1943. од старијег аустријског железничког радника сазнало за крајњу дестинацију транспорта. Према сведочењу његових другова, Тодор је мислио да ће радити у сеоском домаћинству,по доласку у логор пријавио се као земљорадник. Додељен му је број 38630. После неколико дана проведених у карантину, 10.11.1943. група заточеника била је упућена у спољњи логор у Редл Ципфу, под шифром SCHLIER. Тодор је радио у радној команди “Rella 10” коју су у великом броју сачињавали српски сељаци из области Јабланица, Пуста Река и чачанско-ужичког краја, ухапшених од немачке казнене експедиције пролећа 1943. Политички двобојна група заточеника, партизана и монархиста, присталица четничког покрета Драже Михајловића није се међусобно сукобљавала. Према сведочењима преживелих, међу њима нису вођене политичке расправе. За свакога је императив био да преживи. Самоодржање и солидарност рушили су раније поделе и заваде.

Упркос атлетској физичкој конституцији, Тодор је врло брзо почео да побољева и показује видљиве знаке исцрпљености. После лекарског прегледа у Редлципфу почетком 1944. проглашен је неспособним за рад. Издвојен је у транспорт за централни логор “ради опоравка”. Одлазак је за њега био кобан, није се вратио. Умро је у Маутхаузену 15. марта 1944.

Tamara Ciric, Serbian Mauthausen Comittee

Помозите и пошаљите нам информације уз особу...

Додати више информација уз особу...
Позиција у простору
  • Превод Биографије, језичке верзије
  • DE
  • SR
штампана верзија