Geboren 8.11.1888 in Dedinac Gestorben 7.7.1944 in Hartheim
Biografie
Lazar Vranić schloss um 1918 die Militärakademie in Bitola ab, wo er danach seinen Dienst versah. Vor dem Krieg kehrte er in sein Dorf Dedinac zurück und wurde dort von den Deutschen im April 1942 festgenommen, da man ihm eine Verbindung zu den Partisan*innen anlastete. Er wurde in seinem Haus in Dedinac festgenommen. Die Deutschen brachten ihn in das Gefängnis in Kuršumlija und danach in das Gefängnis in Niš, wo sie ihn getötet hätten, wenn Großvater Lazars Ehefrau Stanisava Vranić, meine Großmutter, nicht einen Anwalt gefunden hätte, der ihn damals vor dem Tod rettete, aber leider nicht vor den späteren Qualen und Peinigungen. In der Zwischenzeit wurde er verurteilt, ohne dass es jemand wusste, und aus dem Gefängnis in Niš in das Konzentrationslager Staro sajmište in Belgrad und einige Monate später in das berüchtigte Konzentrationslager Mauthausen deportiert, wo er gefoltert und getötet wurde. Er meldete sich einmal mit einer Postkarte, die nur die Worte, dass er im Gefängnis sei, und seine Unterschrift enthielt. Mein Onkel Budimir Vranić, der inzwischen verstorben ist, besaß ein Foto aus einer alten Zeitung, auf welchem er ihn in einer Wiese auf einem Stein sitzend wiedererkannt hatte, und der Text dazu handelte von den Peinigungen im Konzentrationslager. Lazar Vranić hatte Kinder, die ich hier dem Alter nach sowie deren lebende und verstorbene Nachkommen nennen möchte: 1. seinen Sohn Jezda Vranić, 1922 geboren – inzwischen verstorben, dessen Sohn Milutin, der am Leben ist, und ein weiterer Sohn namens Dragutin, der verstorben ist; 2. seinen Sohn Budimir Vranić, 1927 geboren – inzwischen verstorben, dessen Sohn Bogdan Vranić auch inzwischen verstorben ist; 3. seine Tochter Leposava Vranić Đorđević, 1931 geboren – inzwischen verstorben, die einen Sohn namens Radovan hatte, der auch verstorben ist, während ihre Tochter Nadica und ihr Sohn Milisav am Leben sind; 4. seine zwei Zwillingssöhne, Dobrivoje, 1935 geboren – inzwischen verstorben, dessen zwei Kinder, die Tochter Svetlana und der Sohn Slobodan, beide am Leben, der zweite namens Desimir war im Alter von sechs Jahren verstorben; 5. seine Tochter Desimirka Vranić Bradić, 1937 geboren – inzwischen verstorben, deren Söhne Zoran und ich Ljubomir sind am Leben; 6. einen Sohn Miloš, 1942 geboren, inzwischen verstorben, der keine Kinder hatte und im Dorf Dedinac lebte, wo auch Großvater Lazar Vranić festgenommen worden war.
Ljubomir Bradić, Enkelsohn
Lazar Vranić je oko 1918. godine završio vojnu akademiju u Bitolju, gde je potom i službovao. Pre rata vratio se u svoje selo Dedinac i tamo su ga Nemci uhapsili u aprilu 1942, jer je bio optužen da je povezan sa partizanima. Uhapšen je u svojoj kući u selu Dedincu. Nemci su ga odveli u zatvor u Kuršumliju, a zatim u zatvor u Nišu, gde bi ga i ubili da supruga deda Lazara Stanisava Vranić, moja baka, nije pronašla advokata koji ga je u to vreme spasao od smrti, ali nažalost ne od kasnijih muka. U međuvremenu je osuđen, a da niko nije znao i deportovan je iz Niškog zatvora u koncentracioni logor Staro sajmište u Beogradu i nekoliko meseci kasnije u ozloglašeni koncentracioni logor Mauthausen, gde je mučen i ubijen. Jednom se javio sa razglednicom koja je sadržala samo reči da je u zatvoru i njegov potpis. Moj ujak Budimir Vranić, koji je preminuo, ima fotografiju iz starih novina na kojoj ga je prepoznao kako sedi na kamenu na livadi, a tekst je bio o mučenjima u koncentracionom logoru u Beogradu.
Lazar Vranić je imao decu, koju bih želeo ovde da navedem prema starosti, kao i prema njihovim živim i umrlim potomcima: 1. Sin Jezdimir Vranić, rođen 1922. godine - pokojni, ima sina po imenu Milutin, koji je živ i sina Dragutina koji je preminuo; 2 Sin Budimir Vranić, rođen 1927. godine - pokojni ima sina po imenu Bogdan Vranić koji je preminuo; 3.Ćerka Leposava Vranić Đorđević, rođena 1931. godine - pokojna, imala je sina koji se zvao Radovan koji je preminuo, ćerku po imenu Nadica koja je živa i sina po imenu Milisav koji je živ; 4. dva sina blizanca, jedan po imenu Dobrivoje, rođen 1935. godine - pokojni koji ima dvoje dece, ćerku po imenu Svetlana koja je živa i sina po imenu Slobodan koji je živ, drugi blizanac po imenu Desimir umro je u šestoj godini života; 5. Ćerka Desimirka Vranić Bradić, rođena 1937 - pokojna, ima sina po imenu Zoran koji je živ, i mene LJubomira koji je živ; 6. Sin Miloš, rođen 1942. godine - preminuo, koji je živeo u selu Dedinac, gde je uhapšen deda Lazar Vranić, koji nema dece.
Ljubomir Bradić, unuk
Лазар Вранић је око 1918. године завршио Војну академију у Битољу, где је потом и службовао. Пре рата вратио се у своје село Дединац и тамо су га Немци ухапсили у априлу 1942, јер је био оптужен да је повезан са партизанима. Ухапшен је у својој кући у Дединцу. Немци су га одвели у затвор у Куршумлију, а затим у затвор у Ниш, где би га и убили да супруга деда Лазара Станисава Вранић, моја бака, није пронашла адвоката који га је у то време спасао од смрти, али на жалост није га спасао од каснијих мука и злостављања. У међувремену је осуђен, а да нико није знао и депортован је из Нишког затвора у концентрациони логор Старо сајмиште у Београду и неколико месеци касније у озлоглашени концентрациони логор Маутхаусен, где је мучен и убијен. Једном се јавио са разгледницом која је садржала само речи да је у затвору и његов потпис. Мој ујак Будимир Вранић, који је сада покојни, има фотографију из старих новина на којој га је препознао како седи на камену на ливади, а текст је био о мучењима у концентрационом логору. Лазар Вранић је имао децу, коју бих желео овде да наведем према старости, као и према њиховим живим и умрлим потомцима: 1. Син Језда Вранић, рођен 1922. године - покојни, има сина по имену Милутин, који је жив, сина Драгутина који је преминуо; 2 Син Будимир Вранић, рођен 1927, покојни и има сина по имену Богдан Вранић који је преминуо; 3. Ћерка Лепосава Вранић Ђорђевић, рођена 1931 - покојна, имала је сина који се звао Радован који је преминуо, ћерку по имену Надица и сина по имену Милисав, обоје су живи; 4. два сина близанца, један по имену Добривоје, рођен 1935. године - покојни који има двоје деце, ћерку по имену Светлана и сина по имену Слободан, који су обоје живи, други близанац по имену Десимир преминуо је у шестој години; 5. Ћерка Десимирка Вранић Брадић, рођена 1937 - покојна, има два сина, сина који се зове Зоран, који је жив, и себе Љубомира који је жив; 6. Син Милош, рођен 1942. године, који је живео у селу Дединац, преминуо, где је ухапшен деда Лазар Вранић који нема деце.
